Napokon odvojih malo vremena da podelim sa vama utiske sa aprilskog putovanja na Long Ajland (Long Island).
Na Bahamima sam ove godine bio treći put. Već nekoliko godina me pozivaju da sudim najprestižnije takmičenje svetskih ronilaca na dah – Vertikal blu (Vertical blue). Spektakl se održava na Long Ajlandu (Long Island), jednom od sedamsto ostrva i ostrvaca koji čine državu Bahami.
Ako želite da putujete na Bahame, imajte na umu da se njihova viza čeka oko mesec i po dana, jer se pasoši šalju u Varšavu. Do Bahama, odnosno do ostrva Long Ajland, putuje se oko 36 sati. Leteo sam do Frankfurta, zatim do Majamima i na kraju do Nasau (Nassau), glavnog grada Bahama, koji se nalazi na ostrvu Nju Providens (New Providence). U Nasau živi oko dve trećine stanovništva cele države Bahami, kažu oko 260.000.
Na aerodromu turiste dočekuje Bahamac koji svira bubanj u znak dobrodošlice, a u holu se nalazi velika statua policajca koji drži ispruženu levu ruku i na taj način upozorava da se na Bahamima vozi levom stranom ulice.
Nasau je luka u koju pristižu veliki kruzeri, a grad je pun luksuznih hotela tipa Las Vegasa i velikih, grandioznih kuća. Noć u ovom gradu u nekom od rizorta je od 200 do 300 dolara, ali se može naći i smeštaj za 100 dolara u nekom od motela.
Od Nasaua do Long Ajlanda postoje dve redovne avio linije u 8 i 11 sati. Na liniji leti avion u kome može da se smesti 12 putnika. Let traje 55 minuta, a specifično je to što avion leti na maloj visini pa možete da uživate u krajoliku.
Long Ajland je ostrvo koje sa jedne strane izlazi na Atlanski okean, a sa druge strane na Karipsko more. Ovo ostrvo nije mesto masovnog turizma, već ga posećuju ljudi koji vole miran odmor, prelepe plaže, gostoljubive domaćine i ronjenje.
Ostrvo je dugo 130 kilometara, a široko oko 6 kilometara. Kroz ostrvo, od juga do severa vodi samo jedan put. Kola se voze levom stranom i većina automobila ima volan sa leve strane i automatske menjače.
Bio sam smešten u kompleksu od 12 bungalova koji se nalazi u mestu Klarens (Clarence Tawn), na jugu ostrva u listopadnoj šumi. Vile su luksuznije kategorije, a nalaze se u blizini obala Atlanskog okeana na kojima se održava takmičenje najboljih ronilaca na svetu.
Roni se u Dins blu holu (Deans blue hole), rupi u Atlansko okeanu koja je duboka 202 metra, skoro duplo veća od svih okeanskih rupa u svetu. Dins blu hol predstavlja pravo čudo prirode, a nalazi se na samo nekoliko metara od obale. Rupa, prečnika 25 metara, zaštićena je ogromnim rifom, pojasom stena, nema talasa. Atlanski okean kao da je u tom pojasu izgubio svoju okeansku snagu, miran je i topao. Temperatura vode na površini je 28 do 29 stepeni.
Svake godine tu se okupljaju najbolji ronioci na dah u dubinu, koji sa jednim udahom vazduha zaranjaju u Dins blu hol do 120 metara i izranjaju još toliko, nazad na površinu. Svetski rekord u ronjenju na dah u dubinu od 128 metara drži Rus Aleksej Molčanov.
Sa druge strane ostrva je Karipsko more, koje je tirkizne boje. Plaže su peščane, sa sitnim belim peskom. Na toj strani, koja gleda na Kubu, može se iznajmiti čamac koji vodi turiste na pecanje, ronjenje, podvodni ribolov. Turiste voze do Iguana Ajlanda, a u moru se mogu videti jata delfina i kornjača.
I sa jedne i sa druge strane ostrva voda je bogata ribom, a u plićacima sam svakoga dana gledao raže sa udaljenosti od 20 metara. Lignje, koje se kreću u jatima, se mogu videti na blizini od 20 centimetara. Jedno veče su se male ajkule zavukle u marinu, pa smo išli da ih snimamo podvodnim kamerama. Bile su pola metra od nas, zasmejavale nas kijanjem kojim su pomerale pesak.
Long Ajlande je ostrvo gde nije neobično da krabe trče oko vas.
Klima na ostrvu je fantastična. Uvek je leto, a divan osećaj daje činjenica da nema velikih oscilacija u dnevnim i noćnim temperaturama. U maju su temperature oko 25 do 30 stepeni, a noću padnu na 24 stepena. Kada sam prošle godine bio u novembru temperature su bile oko 22 – 23 stepena. Inače, na ostrvu je velika vlažnost vazduha, a ima i komaraca.
Na Long Ajlandu nema pijaće vode, već samo tehničke, zato je voda u prodavnicama veoma skupa. Za galon vode (4,5 litre) treba uzdvojiti tri dolara, ali imaju i specijalne točionice vode u kojima za istu cenu možete natočiti 20 litara vode.
U prodavnicama ima puno konzervirane hrane, a sveže voće i povrće se doprema na ostrvo svakog utorka, tako da smo u nabavke išli uvek sredom jer je sve najsvežije. Doprema se zeleno voće i povrće, koje tamo zri. Veoma je skupo. Jedna jabuka košta 1,20 dolara. Roba se plaća američkim i bahamskim dolarima.
Lokalno stanovništvo živi od poljoprivrede, turizma i ribolova. Ovce se mogu se videti kako puštene pasu po livadama.
Za Bahamce kažu da su veoma pobožni što se vidi i po činjenici da na ostrvu Long Ajland, kako su nam rekli, ima više od 50 raznih crkava.
Ostrvo ima i muzej, ali je bio zatvoren kada smo ga posetili. Ljubazna domaćica je izašla, podigla zastavu na jarbol i to je bilo to. Ljudi na ostrvu su veoma ljubazni. Zastaju na putevima, javljaju se uz osmeh.
Lokalno stanovništvo nam je reklo da na ostrvu rade dve škole, a mogli smo da vidimo autobus koji kupi decu i vozi ih do škola. Deca imaju crvene uniforme.
Kada kažem nekom da sam tri puta bio na Bahamima, većina ljudi se zadivi, ali moram da napomenem da nikada ne bih mogao tamo da odem da nisam međunarodni sudija najvišeg ranga i da me organizatori ne pozivaju da sudim i pokrivaju sve troškove.
Svaki put sam krao vreme da bih bar malo uživao u lepotama ostrva. Dan sudije na jednom takvom takmičenju počinje rano ujutru pripremama za zarone, potom budemo i po šest sati u vodi, pratimo ronioce, vodimo računa o pravilima, ali i sigurnosti takmičara. Posle nekoliko sati u vodi sređujemo rezultate, pregledamo snimke da vidimo da nismo negde pogrešili, razmatramo pritužbe takmičara i što je najvažnije razgovaramo sa lekarima o zdravlju ronilaca.
Kada se sve to završi već je kasno popodne i tada, ako imamo još snage, odemo do neke lepe plaže, obiđemo ostrvo ili odemo čamcima da naše oči uživaju u lepotama Bahama.
