На Светском првенству у роњењу на дах у дубину на Кипру АИДА је установила награду „Наталија Молчанова“, у знак сећања на једну од најбољих ронилаца на дах, која је почетком августа нестала у Иберијском мору приликом зарона.
Награда која носи њено име додељена је најбољим такмичарима првенства у све три дисциплине. Награду у женској конкуренцији добила је Јапанка Sayuri Kinoshita, а у мушкој Горан Чолак из Хрватске.
Ово је прилика да се вама поделим сећање на Наталију Молчанову.
О Наталији Молчановој сам знао много пре него што сам је упознао. Она је за нас, младе рониоце на дах и судије, била велико име ронилачког света.
Упознао сам је на Криту 2008. на једном такмичењу, на којем је оборила два светска рекорда.
Била је врло тиха и повучена жена, која је остављала утисак врхунског професионалца. Никада није имала приговоре на такмичењима, није тражила посебне третмане. Све што је имала да каже говорила је својим зароном у дубине мора, океана или ронећи на дах у базену.
Када је 2009. године на светском базенском првенству освојила све три златне медаље, у три дисциплине, сви смо знали да је Наталија Молчанова одскочила далеко од свих жена, па и јачег пола, који су икада ронили на дах.
У једном тренутку смо сви који смо је знали и пратили њене резултате почели да верујемо да је неки натчовек, да пркоси свим законима и да ништа не може да јој се деси.
Била је ментално јака. Деловала је прилично сигурно, као да је тачно знала шта се догађа у њеном телу у сваком делићу секунде. Као да је тачно знала шта треба да уради.
Наталија Молчанова није била зихераш. Стално је померала границе, обарајући личне рекорде поново и изнова.
Тиха и ненаметљива ван базена, у води је била командант.
Наталија је у Београду 2013. на Светском базенском првенству, освојила све три медаље у три дисциплине и оборила два светска рекорда. Њен син Алексеј, такође врхунски ронилац на дах, тада се шалио са једним од најбољих ронилаца, Хрватом Гораном Чолаком да је Наталија постигла бољи резултат у једној дисциплини од њега.
Наталија је тада ронила на дах у статици 8 минута и 45 секунди, а Чолак нешто мање, јер је знао да је први и није било потребе да рони дуже. Алексеј се шалио да је његова мама боља од мушкараца, ронилаца.
Често сам судио њене светске рекорде. Наталија је неко преко чијих сам се резултата и успеха ја као судија градио и стицао искуства. Када сам се последњих година сретао са Наталијом увек бисмо се изљубили три пута. Тако је било и ове године у Београду, на светском базенском првенству.
Када је нестала у водама код Шпаније, завладали су мук и неверице у ронилачком свету. Туга.
Нико од нас није веровао да Наталији Молчановој може нешто да се деси.
Када би мене неко питао ко је укупно најбољи рионилац на дах свих времена, ја бих са сигурношћу рекао да је то Наталија Молчанова – са шест светских рекорда у шест такмичарских дисциплина.
